kopilkaurokov.ru - сайт для учителей

Создайте Ваш сайт учителя Курсы ПК и ППК Видеоуроки Олимпиады Вебинары для учителей

Использование ИКТ на уроках математике

Нажмите, чтобы узнать подробности

Данная презинтация создана для учителей математики на узбекском языке.

Вы уже знаете о суперспособностях современного учителя?
Тратить минимум сил на подготовку и проведение уроков.
Быстро и объективно проверять знания учащихся.
Сделать изучение нового материала максимально понятным.
Избавить себя от подбора заданий и их проверки после уроков.
Наладить дисциплину на своих уроках.
Получить возможность работать творчески.

Просмотр содержимого презентации
«Nazariy-3.1-2»

Мавзу: Таълимда замонавий ахборот-коммуникация технологиялари

Мавзу: Таълимда замонавий ахборот-коммуникация технологиялари

Замонавий ахборот технологияларининг воситалари :

Замонавий ахборот технологияларининг воситалари :

  • компьютер
  • Сканер
  • видеокамера
  • LCD проектор
  • интерактив электрон доска
  • факс модем
  • телефон,
  • электрон почта
  • мультимедиа воситалари
  • Интернет ва Интранет тармокалари
Hozirgi kunda kompyuterlar ta’lim tizimida   4 yo’nalishda:

Hozirgi kunda kompyuterlar ta’lim tizimida 4 yo’nalishda:

  • O’rganish obyekti sifatida
  • O’qitishning texnik vositalari sifatida
  • Ta’limni boshqarishda
  • Ilmiy pedagogik izlanishlarda foydalanilmoqda
O’quv jarayonida kompyuterlar asosan quyidagicha foydalanilmoqda

O’quv jarayonida kompyuterlar asosan quyidagicha foydalanilmoqda

  • Passiv qo’llash – kompyuter oddiy hisoblagich kabi
  • Faol muloqot – kompyuter o’quvchiga yo’l-yo’riq berish va imtihon olishda;
  • Interfaol muloqot – kompyuter sun’iy intelekt sifatida, ya’ni o’quvchi bilan muloqot qilishda
Мультимедиа (мультимедиа - куп мухитлилик) - бу компьютер технологиясининг турли хил физик куринишига эга булган (матн, графика, расм, товуш, анимация, видео ва у.к.) ва турли хил ташувчиларда мавжуд булган (магнит ва оптик дисклар, аудио ва видео ленталар ва у.к.) ахборотдан фойдаланиш билан боглик сохасидир.

Мультимедиа (мультимедиа - куп мухитлилик) - бу компьютер технологиясининг турли хил физик куринишига эга булган (матн, графика, расм, товуш, анимация, видео ва у.к.) ва турли хил ташувчиларда мавжуд булган (магнит ва оптик дисклар, аудио ва видео ленталар ва у.к.) ахборотдан фойдаланиш билан боглик сохасидир.

Маълумот ташувчилар   CD-R(Compact Disc- Recordable - ёзилувчи компакт диск), CD-RW (Compact DiskRewritable - 1000 мартагача кайта ёзиш мумкин булган диск) - лазерли (компакт) дискга 650 Мбайт (700 Мбайт) кажмдаги маълумотни ёзиш мумкин.  DVD (Digital Versatile Disk) дисклар бир ёки икки тарафлама маълумот ёзиш имкониятини берадиган тарзда тайёрланади. Тарафлари сонига караб DVDлaр DVD-5, DVD-9, DVD-10, DVD-14, DVD-18 турларга булинади ва мос равишда 5, 9, 10, 14, 18 Гб маълумотни саклайди.

Маълумот ташувчилар

CD-R(Compact Disc- Recordable - ёзилувчи компакт диск), CD-RW (Compact DiskRewritable - 1000 мартагача кайта ёзиш мумкин булган диск) - лазерли (компакт) дискга 650 Мбайт (700 Мбайт) кажмдаги маълумотни ёзиш мумкин.

DVD (Digital Versatile Disk) дисклар бир ёки икки тарафлама маълумот ёзиш имкониятини берадиган тарзда тайёрланади. Тарафлари сонига караб DVDлaр DVD-5, DVD-9, DVD-10, DVD-14, DVD-18 турларга булинади ва мос равишда 5, 9, 10, 14, 18 Гб маълумотни саклайди.

HD DVD (юкори аникдикдаги ракамли универсал диск)   DVD дискларга нисбатан юкори аниклик ва кажмга эга. HD DVD дисклар DVD дискларга караганда 5 маротаба купрок ахборотни саклайди. HD DVD дисклардаги ахборотлар бир катламли дискда 15Гб, икки катламли дискда 30Гб ни ташкил килади. Blu-ray Disc, BD ( ингл . b lue ray — хаво ранг нур диск)-оптик диск ташувчи формати булиб, ракамли ахборотларни  хдмда  юкори  аникдикдаги  видеоматериалларни катта зичликда ёзиш имконини беради. Blu-ray Discдаги ахборотларни укишда киска тулкинли

HD DVD (юкори аникдикдаги ракамли универсал диск)

DVD дискларга нисбатан юкори аниклик ва кажмга эга. HD DVD дисклар DVD дискларга караганда 5 маротаба купрок ахборотни саклайди. HD DVD дисклардаги ахборотлар бир катламли дискда 15Гб, икки катламли дискда 30Гб ни ташкил килади.

Blu-ray Disc, BD ( ингл . b lue ray — хаво ранг нур диск)-оптик диск ташувчи формати булиб, ракамли ахборотларни хдмда юкори аникдикдаги видеоматериалларни катта зичликда ёзиш имконини беради. Blu-ray Discдаги ахборотларни укишда киска тулкинли

Манипуляторлар. Компьютерни бошкариш учун содда, кулай ва омммабоп булган курилмалардан бири бу манипулятор (сичконча) хисобланади.  Сичцонча, оёқ манипулятори, шарикли манипулятор (трекбол), джойстик

Манипуляторлар. Компьютерни бошкариш учун содда, кулай ва омммабоп булган курилмалардан бири бу манипулятор (сичконча) хисобланади.

Сичцонча, оёқ манипулятори, шарикли манипулятор (трекбол), джойстик

Виртуал борлик  Виртуал (лотинча Virtualis — мумкин булган, яъни муайян бир шароитларда содир буладиган ёки руй бериши мумкин булган) тушунчаси нарсалар ва кодисаларнинг вакт ва маконда мавжуд булмаган, лекин объектив нарсалар ёки субъектив образларнинг амалга ошиш эктимоли мавжуд булган жараённи англатади.  «Виртуал борлик» атамаси 1970 йилларнинг охирида Массачусет технология институтида Jaron Lanier томонидан уйлаб топилган. У 1984 йилда дунёда биринчи виртуал борлик фирмасини ташкил этди.

Виртуал борлик

Виртуал (лотинча Virtualis — мумкин булган, яъни муайян бир шароитларда содир буладиган ёки руй бериши мумкин булган) тушунчаси нарсалар ва кодисаларнинг вакт ва маконда мавжуд булмаган, лекин объектив нарсалар ёки субъектив образларнинг амалга ошиш эктимоли мавжуд булган жараённи англатади.

«Виртуал борлик» атамаси 1970 йилларнинг охирида Массачусет технология институтида Jaron Lanier томонидан уйлаб топилган. У 1984 йилда дунёда биринчи виртуал борлик фирмасини ташкил этди.

“ Виртуал борлиқ” воситалари   Турли ойнали кузойнак  - бу курилма тасвирни уч улчамда (хажмли) куришга ёрдам беради.   Виртуал борлик шлеми(Иеаб Mounted Display) - уйлаб топилган виртуал борликни тулик хис этиш учунмулжалланган курилма. Тасвир хажмини курсатиш учун шлем ичида иккита унча катта булмаган экран жойлашган булиб, тасвир хам иккига булинади ва иккала куз учун алохида тасвир яратилади. Ушбу шлем 360 градус сохадаги барча тасвирларни визуал кури т имконини беради

Виртуал борлиқ” воситалари

Турли ойнали кузойнак - бу курилма тасвирни уч улчамда (хажмли) куришга ёрдам беради.

Виртуал борлик шлеми(Иеаб Mounted Display) - уйлаб топилган виртуал борликни тулик хис этиш учунмулжалланган курилма. Тасвир хажмини курсатиш учун шлем ичида иккита унча катта булмаган экран жойлашган булиб, тасвир хам иккига булинади ва иккала куз учун алохида тасвир яратилади. Ушбу шлем 360 градус сохадаги барча тасвирларни визуал кури т имконини беради

Ахборотли қўлкоп - виртуаллик о ш ири ш максадида ишлатилувчи кулкоп булиб, у ёрдамида виртуал борликдаги предметларни ушлаш, суриш ва харакатга келтириш мумкин  .   VR-костюм - виртуал борликнинг энг тулик тупламли курилмаси хисобланади. Тананинг барча нукталаридаги харакатни кузатиб борувчи купгина магнитли сенсорлардан иборат комбинзон.

Ахборотли қўлкоп - виртуаллик о ш ири ш максадида ишлатилувчи кулкоп булиб, у ёрдамида виртуал борликдаги предметларни ушлаш, суриш ва харакатга келтириш мумкин .

VR-костюм - виртуал борликнинг энг тулик тупламли курилмаси хисобланади.

Тананинг барча нукталаридаги харакатни кузатиб борувчи купгина магнитли сенсорлардан иборат комбинзон.

Virtual borliq Immersivlik Interfaollik одамнинг виртуал борлиқда ўзини фараз қилиши фойдаланувчи реал вақтда виртуал борлиқдаги объектлар билан ўзаро мулоқотда бўлиб уларга таъсир кўрсатиши

Virtual borliq

Immersivlik

Interfaollik

одамнинг виртуал борлиқда ўзини фараз қилиши

фойдаланувчи реал вақтда виртуал борлиқдаги объектлар билан ўзаро мулоқотда бўлиб уларга таъсир кўрсатиши

3D технологиялар.  “ D” атамаси инглизча “dimensions” сузидан олинган булиб , “улчамлар” маъносини беради.  Хозирги кунда уч улчамли хайкаллар, йирик объектларнинг кичрайтирилган моделлари (машиналар, самолётлар, бинолар), шунингдек, турли илмий ишланмалар моделларини ясаш имконияти мавжуд. Бунинг учун албатта 3D принтерлардан фойдаланилмохда.

3D технологиялар.

D” атамаси инглизча “dimensions” сузидан олинган булиб , “улчамлар” маъносини беради.

Хозирги кунда уч улчамли хайкаллар, йирик объектларнинг кичрайтирилган моделлари (машиналар, самолётлар, бинолар), шунингдек, турли илмий ишланмалар моделларини ясаш имконияти мавжуд. Бунинг учун албатта 3D принтерлардан фойдаланилмохда.

3D принтерлар - уч улчамли чизмалар асосида нарса-буюмлар

3D принтерлар - уч улчамли чизмалар асосида нарса-буюмлар "чоп этувчи" принтерлардир.

Хoзирча бу каби ишланмалар тор доирада амалга оширилаётган булса, якин келажакда бемалол уй шароитида 3D-принтeрдaн масалан, бир жуфт кроссовка, кийим ёки рузгор буюми чикариб оли ш нинг имкони булади.

3D- принтерлар ва улар ёрдамида ишлаб чицилган маусулотлар

3D- принтерлар ва улар ёрдамида ишлаб чицилган маусулотлар

Сканерлар ва уларнинг турлари

Сканерлар ва уларнинг турлари

Компьютер тармоклари ва интернет технологиялари     Тармок -  компьютерлар, терминаллар ва бошка курилмаларнинг маълумот алмашишни таъминлайдиган алока каналлари билан узаро богланган мажмуадир.    Компьютерлараро маълумотларни алмашишни таъминлаб берувчи бундай тармоклар компьютер тармоклари деб аталади.  Компьютер тармокларини уларнинг географик жойлашиши, масштаби камда кажмига караб куйидагича турларга ажратиш мумкин:

Компьютер тармоклари ва интернет технологиялари

Тармок - компьютерлар, терминаллар ва бошка курилмаларнинг маълумот алмашишни таъминлайдиган алока каналлари билан узаро богланган мажмуадир.

Компьютерлараро маълумотларни алмашишни таъминлаб берувчи бундай тармоклар компьютер тармоклари деб аталади.

Компьютер тармокларини уларнинг географик жойлашиши, масштаби камда кажмига караб куйидагича турларга ажратиш мумкин:

  • Локал тармоқлар (Local Area Network, LAN);
  • Минтацавий тармоқлар (Metropolitan Area Network, MAN).
  • Глобал тармоқлар (Wide Area Network, WAN).
Локал тармоқ - бир корхона ёки муассасадаги бир нечта якин бинолардаги компьютерларни узаро боглаган тармок.  Минтақавий тармоқлар - мамлакат, шаҳар ва вилоятлар даражасида компьютерларини ва локал тармокларни махсус алока ёки телекоммуникация каналлари оркали узаро боглаган тармоклар.  Глобал тармоқлар - узига бутун дунё компьютерларини, абонентларини, локал ва минтакавий тармокларини телекоммуникация (кабелли, симсиз, сунъий йулдош) алокалари тармоги оркали боглаган йирик тармок.
  • Локал тармоқ - бир корхона ёки муассасадаги бир нечта якин бинолардаги компьютерларни узаро боглаган тармок.

  • Минтақавий тармоқлар - мамлакат, шаҳар ва вилоятлар даражасида компьютерларини ва локал тармокларни махсус алока ёки телекоммуникация каналлари оркали узаро боглаган тармоклар.

  • Глобал тармоқлар - узига бутун дунё компьютерларини, абонентларини, локал ва минтакавий тармокларини телекоммуникация (кабелли, симсиз, сунъий йулдош) алокалари тармоги оркали боглаган йирик тармок.
Тармок курилмалари. Маршрутизатор ёки роутер- рутер (ингл. Router) — тармок топологияси хакидаги маълумот ва берилган коидалар асосида пакетларни тармок сегментлари орасида узатиш хакида карор кабул килаувчи курилма .    Тармоқ коммутатори ёки свитч (ингл. switch — утказгич (переключатель)) — битта сегмент чегарасида компьютер тармогининг бир нечта тугунини бирлаштирувчи қурилма.

Тармок курилмалари.

Маршрутизатор ёки роутер- рутер (ингл. Router) — тармок топологияси хакидаги маълумот ва берилган коидалар асосида пакетларни тармок сегментлари орасида узатиш хакида карор кабул килаувчи курилма .

Тармоқ коммутатори ёки свитч (ингл. switch — утказгич (переключатель)) — битта сегмент чегарасида компьютер тармогининг бир нечта тугунини бирлаштирувчи қурилма.

Тармок курилмалари.   Тармоқ концентратори (ингл. hub — фаолият маркази) — бир нечта қурилмаларни битта умумий сегментга бирлаштирувчи тармоқ қурилмаси. Курилмалар кабеллар ёрдамида уланади.

Тармок курилмалари.

Тармоқ концентратори (ингл. hub — фаолият маркази) — бир нечта қурилмаларни битта умумий сегментга бирлаштирувчи тармоқ қурилмаси. Курилмалар кабеллар ёрдамида уланади.

Симзиз алока тармоклари. Wi-Fi - Wireless Fidelity - IEEE 802.11 симсиз алока стандарти. Бино ичида 32 метргача бино ташкарисида 100 метргача булган масофада ЛХ,Т ПКлари тармок платалари, курилмалари ва уланиш нукталари уртасидаги алокани таъминлайди.

Симзиз алока тармоклари. Wi-Fi - Wireless Fidelity - IEEE 802.11 симсиз алока стандарти. Бино ичида 32 метргача бино ташкарисида 100 метргача булган масофада ЛХ,Т ПКлари тармок платалари, курилмалари ва уланиш нукталари уртасидаги алокани таъминлайди.

doc ppt xls xlsx docx pptx

doc

ppt

xls

xlsx

docx

pptx


Получите в подарок сайт учителя

Предмет: Информатика

Категория: Презентации

Целевая аудитория: Прочее

Скачать
Использование ИКТ на уроках математике

Автор: Камалова Нилуфар Илхомовна

Дата: 10.04.2019

Номер свидетельства: 506672

Похожие файлы

object(ArrayObject)#851 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(88) "Информационныетехнологии на уроках математики "
    ["seo_title"] => string(52) "informatsionnyietiekhnologhii-na-urokakh-matiematiki"
    ["file_id"] => string(6) "211577"
    ["category_seo"] => string(10) "matematika"
    ["subcategory_seo"] => string(11) "presentacii"
    ["date"] => string(10) "1431632800"
  }
}
object(ArrayObject)#873 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(166) "Доклад на тему " Информационно-коммуникационные технологий обучения на уроках математики""
    ["seo_title"] => string(89) "dokladnatiemuinformatsionnokommunikatsionnyietiekhnologhiiobuchieniianaurokakhmatiematiki"
    ["file_id"] => string(6) "282105"
    ["category_seo"] => string(10) "matematika"
    ["subcategory_seo"] => string(7) "prochee"
    ["date"] => string(10) "1453646358"
  }
}
object(ArrayObject)#851 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(129) "конспект урока математики во 2 классе по теме "Умножение" (ОС "Школа 2100") "
    ["seo_title"] => string(78) "konspiekt-uroka-matiematiki-vo-2-klassie-po-tiemie-umnozhieniie-os-shkola-2100"
    ["file_id"] => string(6) "125150"
    ["category_seo"] => string(10) "matematika"
    ["subcategory_seo"] => string(5) "uroki"
    ["date"] => string(10) "1414923539"
  }
}
object(ArrayObject)#873 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(102) ""Использование ИКТ в работе учителя начальных классов." "
    ["seo_title"] => string(59) "ispol-zovaniie-ikt-v-rabotie-uchitielia-nachal-nykh-klassov"
    ["file_id"] => string(6) "215984"
    ["category_seo"] => string(16) "nachalniyeKlassi"
    ["subcategory_seo"] => string(7) "prochee"
    ["date"] => string(10) "1432835984"
  }
}
object(ArrayObject)#851 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(222) "РАЗВИТИЕ ИНФОРМАЦИОННОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ УЧАЩИХСЯ НА УРОКАХ МАТЕМАТИКИ КАК СРЕДСТВО ПОВЫШЕНИЯ ПОЗНАВАТЕЛЬНОГО ИНТЕРЕСА "
    ["seo_title"] => string(135) "razvitiie-informatsionnoi-kompietientnosti-uchashchikhsia-na-urokakh-matiematiki-kak-sriedstvo-povyshieniia-poznavatiel-nogo-intieriesa"
    ["file_id"] => string(6) "118934"
    ["category_seo"] => string(10) "matematika"
    ["subcategory_seo"] => string(7) "prochee"
    ["date"] => string(10) "1413295873"
  }
}


Получите в подарок сайт учителя

Видеоуроки для учителей

Курсы для учителей

ПОЛУЧИТЕ СВИДЕТЕЛЬСТВО МГНОВЕННО

Добавить свою работу

* Свидетельство о публикации выдается БЕСПЛАТНО, СРАЗУ же после добавления Вами Вашей работы на сайт

Удобный поиск материалов для учителей

Ваш личный кабинет
Проверка свидетельства