kopilkaurokov.ru - сайт для учителей

Создайте Ваш сайт учителя Курсы ПК и ППК Видеоуроки Олимпиады Вебинары для учителей

Существительное

Нажмите, чтобы узнать подробности

МБОУ "Многопрофильный лицей №30".

Открытый урок родного языка на тему: "Сущетвительное".

Призентация состоит из 38 слайдов.

Вы уже знаете о суперспособностях современного учителя?
Тратить минимум сил на подготовку и проведение уроков.
Быстро и объективно проверять знания учащихся.
Сделать изучение нового материала максимально понятным.
Избавить себя от подбора заданий и их проверки после уроков.
Наладить дисциплину на своих уроках.
Получить возможность работать творчески.

Просмотр содержимого документа
«Существительное»

Учитель:Сулейманова Саният М

Учитель:Сулейманова Саният М

Дарган – дарган вирусив, Дарган мез хIедалуси? Дарган мезли даргантас, Ца далай хIебелчIунси? Р. БяхIяммадов

Дарган – дарган вирусив,

Дарган мез хIедалуси?

Дарган мезли даргантас,

Ца далай хIебелчIунси?

Р. БяхIяммадов

Р а хъ н а Я и к ЦI р цI и Р у р а У а В а У р ш а Ж и ТI н тI и ХI у т о П а л Б у кI у М р я к ХI в а

Р

а

хъ

н

а

Я

и

к

ЦI

р

цI

и

Р

у

р

а

У

а

В

а

У

р

ш

а

Ж

и

ТI

н

тI

и

ХI

у

т

о

П

а

л

Б

у

кI

у

М

р

я

к

ХI

в

а

Дарсла мурадуни: 1. Гъайла бутIа – существительное кагахъни 2. Существительноела жинс, кьадар, падеж декIарбирахъес бурсибарес дурхIни 3. Дарган мезла дурсрачи дурхIнала диги имцIабарес. КьацI мяхIкамбирахъес бурсибарес.

Дарсла мурадуни:

1. Гъайла бутIа –

существительное кагахъни

2. Существительноела жинс, кьадар,

падеж декIарбирахъес бурсибарес дурхIни

3. Дарган мезла дурсрачи дурхIнала

диги имцIабарес.

  • КьацI мяхIкамбирахъес

бурсибарес.

  • Нешла кьадлиличила багьахъес.
Команда «Чи?»  Команда «Се?»

Команда «Чи?»

Команда «Се?»

ХIянчи 1 Существительноебала жинсани имцIадарес

ХIянчи 1

Существительноебала

жинсани имцIадарес

Существительноела жинс Дарган мезлизир хIябал жинс лер. ХIяб-хIябал существительное гьар жинсличи имцIадарес. 1. Мурул жинс (урши…) 2. Хьунул жинс (рузи…) 3. Урга жинс (кьял…)

Существительноела жинс

Дарган мезлизир хIябал жинс лер.

ХIяб-хIябал существительное гьар

жинсличи имцIадарес.

1. Мурул жинс (урши…)

2. Хьунул жинс (рузи…)

3. Урга жинс (кьял…)

ХIянчи 2 Пикридарес 5 дев чи? ва се? ибти суалтас жаваб лугути.

ХIянчи 2

Пикридарес 5 дев чи? ва се? ибти суалтас

жаваб лугути.

ХIянчи 3 «Ну се сабра» ?

ХIянчи 3

«Ну се сабра» ?

Чи? Се? Хъа мицI ираг дугIла мицIираг 4 1 1 4 4. пил 1. гурда 1.жита 4. хя 2 2 5 5 2. гIяра 2. бецI 5. синка 3 5. ябу (урчи) 3 3.кьял 3. арслан-къаплан

Чи?

Се?

Хъа мицI ираг дугIла мицIираг

4

1

1

4

4. пил

1. гурда

1.жита

4. хя

2

2

5

5

2. гIяра

2. бецI

5. синка

3

5. ябу (урчи)

3

3.кьял

3. арслан-къаплан

Существительноеби тlинтlти ва хасти    ТIинтIти (нариц.) Хасти (собств.) Саби бегIси у агарти существительноеби. (существительные, у которых нет собственного имени или собственного названия).  Масала: Урши (мальчик), урхьу (море), шагьар (город), хIеркl (река), газета, адам (человек) вацаралтира ( и т.д.) Адамтала уми (собственные имена людей), газетабала уми (названия газет), журналталауми (название журналов), шагьурталауми (название городов), вацаралтира.  Масала: Мурад, Мяхlячкъала, Каспий, «Лачин» «Замана» ва ц.

Существительноеби тlинтlти ва хасти

ТIинтIти (нариц.)

Хасти (собств.)

Саби бегIси у агарти существительноеби. (существительные, у которых нет собственного имени или собственного названия). Масала: Урши (мальчик), урхьу (море), шагьар (город), хIеркl (река), газета, адам (человек) вацаралтира ( и т.д.)

Адамтала уми (собственные имена людей), газетабала уми (названия газет), журналталауми (название журналов), шагьурталауми (название городов), вацаралтира. Масала: Мурад, Мяхlячкъала, Каспий, «Лачин» «Замана» ва ц.

ХIянчи 4 «Жура хIясибли кьукьнардарая ишди существительноеби»

ХIянчи 4

«Жура хIясибли кьукьнардарая

ишди существительноеби»

Москва, Самур, шала, почта, Дербент, ухъна, дарс, ГIямар, замана, Каспи, хIеркI, дабри. Команда «Се?» Команда «Чи?» Хасти ТIинтIти шала почта ухъна дарс замана хIеркI дабри Москва Самур Дербент ГIямар Каспи

Москва, Самур, шала, почта, Дербент, ухъна, дарс, ГIямар,

замана, Каспи, хIеркI, дабри.

Команда «Се?»

Команда «Чи?»

Хасти ТIинтIти

шала

почта

ухъна

дарс

замана

хIеркI

дабри

Москва

Самур

Дербент

ГIямар

Каспи

ХIянчи 5 «Багьаба се сабрал»

ХIянчи 5

«Багьаба се сабрал»

БехIбихьудлизирра ахирлизирра цагъунти хIурпри кадатеная … б…, …ер…, …у…, …сбагь…, … аладе…, …и…, …есе…, …акьа… А б а , цI ер цI , т у т , и сбагь и , ш аладе ш , гь и гь , к есе к , м акьа м

БехIбихьудлизирра ахирлизирра

цагъунти хIурпри кадатеная

б…, …ер…, …у…, …сбагь…,

аладе…, …и…, …есе…, …акьа…

А б а , цI ер цI , т у т , и сбагь и ,

ш аладе ш , гь и гь , к есе к , м акьа м

ХIянчи 6 «УргIерли делчIес дугьби»

ХIянчи 6

«УргIерли делчIес

дугьби»

Существительноеби ургIерли делчIеная Заб, хIяб, хамха, суд, кьям, кьацI Баз, бяхI, ахмах, дус, мякь, цIакь

Существительноеби ургIерли

делчIеная

Заб, хIяб, хамха, суд, кьям, кьацI

Баз, бяхI, ахмах, дус, мякь, цIакь

ХIянчи 7 Бяркъла хIянчибарес ва бамсри ахъахъис

ХIянчи 7

Бяркъла хIянчибарес

ва бамсри ахъахъис

КЬАЦI

КЬАЦI

1. Авлахъ ва анкIи

1. Авлахъ ва анкIи

2. Къуллукъбарес чебиркур авлахълис

2. Къуллукъбарес чебиркур авлахълис

3. АнкIи диршес чебиркур Мирш Комбайнер

3. АнкIи диршес чебиркур

Мирш

Комбайнер

4. АнкIи делКЬИ декь диру

4. АнкIи делКЬИ декь диру

5. БетIу балша

5. БетIу балша

6. БетIу буцIа

6. БетIу буцIа

7. Хiядурси кьацi

7. Хiядурси кьацi

Х

Х

ХIянчи 8 «ИмцIаси дев баргая»

ХIянчи 8

«ИмцIаси дев баргая»

ХIянчи 9 СИНКВЕЙН Существительное - 1 Прилагательное - 2 Глагол – 3 Дугьбала цалабик - 4

ХIянчи 9

СИНКВЕЙН

Существительное - 1

Прилагательное - 2

Глагол – 3

Дугьбала цалабик - 4

1. Речка 2. красивая, прохладная 3. Бежит, журчит, течёт 4. Когда я еду в село, я вижу как красивая и прохладная речка бежит, журчит и течёт постоянно. 1. ХIеркI 2. жагаси, бяргIибси, 3. дуцIкабикIар, кIухбикIар, кабулхъан Шилизи аркьухIели, нуни чебиис жагаси, бяргIибси хIеркI, тIашхIебизурли кIухличил кабухъунси.

1. Речка

2. красивая, прохладная

3. Бежит, журчит, течёт

4. Когда я еду в село, я вижу

как красивая и прохладная

речка бежит, журчит и течёт постоянно.

1. ХIеркI

2. жагаси, бяргIибси,

3. дуцIкабикIар, кIухбикIар, кабулхъан

Шилизи аркьухIели, нуни чебиис жагаси,

бяргIибси хIеркI, тIашхIебизурли кIухличил

кабухъунси.

ХIянчи 10 «Цализирад кIел детаахъес»

ХIянчи 10

«Цализирад кIел детаахъес»

Ишди существительноеби дахълихълизир делкIеная Команда «Чи?» Команда «Се?» Цалихъ . Дахълихъ Цалихъ. Дахълихъ жузи синкаби кьаламти Жуз - синка - кьалам - уршби дурхIни нешани урши - дурхIя - неш -

Ишди существительноеби дахълихълизир

делкIеная

Команда «Чи?»

Команда «Се?»

Цалихъ . Дахълихъ

Цалихъ. Дахълихъ

жузи

синкаби

кьаламти

Жуз -

синка -

кьалам -

уршби

дурхIни

нешани

урши -

дурхIя -

неш -

НЕШ Вай аман ахIерси неш, ХIела дяхIла жагадеш. Нуша талихIла дикьес, ХIяракатла халадеш. Баркалла бирис нуни, ГIязизси абас дила, Кьабулбарагу хIуни, Иш назму саб хIечила.  Салим Герейбеков

НЕШ

Вай аман ахIерси неш,

ХIела дяхIла жагадеш.

Нуша талихIла дикьес,

ХIяракатла халадеш.

Баркалла бирис нуни,

ГIязизси абас дила,

Кьабулбарагу хIуни,

Иш назму саб хIечила.

Салим Герейбеков

тестирование Чум жинс лера существительноела? а) 2 б) 4 в) 3 г) 1 жаваб: в) 3

тестирование

Чум жинс лера существительноела?

а) 2

б) 4

в) 3

г) 1

жаваб: в) 3

Се жинслизи кадурхара «рурси, ГIяишат»? а) мурул б) хьунул в) урга г) мурул-хьунул жаваб: б) хьунул Се жинслизи кабурхара «инсан»? а) мурул б) хьунул в) урга г) мурул-хьунул жаваб: а) мурул

Се жинслизи кадурхара «рурси, ГIяишат»?

а) мурул

б) хьунул

в) урга

г) мурул-хьунул

жаваб: б) хьунул

Се жинслизи кабурхара «инсан»?

а) мурул

б) хьунул

в) урга

г) мурул-хьунул

жаваб: а) мурул

Существительное предложениелизиб имцIали бирар: а) подлежащеели ва дополнениели б) подлежащеели ва определениели в) определениели ва сказуемоели

Существительное предложениелизиб

имцIали бирар:

а) подлежащеели ва дополнениели

б) подлежащеели ва определениели

в) определениели ва сказуемоели

Хъули хIянчи  БиштIаси сочинение: Команда «Чи?» – Нешличила биштIаси сочинение белкIес. Команда «Се?» - Гьалабла замана кьацI сен-сен бирусирил сочинение белкIес

Хъули хIянчи

БиштIаси сочинение:

Команда «Чи?» – Нешличила биштIаси

сочинение белкIес.

Команда «Се?» - Гьалабла замана кьацI

сен-сен бирусирил сочинение белкIес


Получите в подарок сайт учителя

Предмет: Русский язык

Категория: Презентации

Целевая аудитория: 3 класс.
Урок соответствует ФГОС

Скачать
Существительное

Автор: Сулейманова Саният Муртузалиевна

Дата: 13.10.2018

Номер свидетельства: 480559

Похожие файлы

object(ArrayObject)#851 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(110) "Конспект урока на тему "Три склонения имён существительных" "
    ["seo_title"] => string(68) "konspiekt-uroka-na-tiemu-tri-sklonieniia-imion-sushchiestvitiel-nykh"
    ["file_id"] => string(6) "171549"
    ["category_seo"] => string(16) "nachalniyeKlassi"
    ["subcategory_seo"] => string(5) "uroki"
    ["date"] => string(10) "1423677849"
  }
}
object(ArrayObject)#873 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(156) "Тесты Набор контролирующих карт тестового характера по модулю "Имя существительное" "
    ["seo_title"] => string(99) "tiesty-nabor-kontroliruiushchikh-kart-tiestovogho-kharaktiera-po-moduliu-imia-sushchiestvitiel-noie"
    ["file_id"] => string(6) "100497"
    ["category_seo"] => string(16) "nachalniyeKlassi"
    ["subcategory_seo"] => string(5) "testi"
    ["date"] => string(10) "1402382072"
  }
}
object(ArrayObject)#851 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(77) "конспект урока "Род имен существительных" "
    ["seo_title"] => string(47) "konspiekt-uroka-rod-imien-sushchiestvitiel-nykh"
    ["file_id"] => string(6) "179776"
    ["category_seo"] => string(16) "nachalniyeKlassi"
    ["subcategory_seo"] => string(5) "uroki"
    ["date"] => string(10) "1425059023"
  }
}
object(ArrayObject)#873 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(113) "Урок латинского языка Третье склонение имен существительных "
    ["seo_title"] => string(72) "urok-latinskogho-iazyka-triet-ie-sklonieniie-imien-sushchiestvitiel-nykh"
    ["file_id"] => string(6) "183392"
    ["category_seo"] => string(7) "prochee"
    ["subcategory_seo"] => string(5) "uroki"
    ["date"] => string(10) "1425843747"
  }
}
object(ArrayObject)#851 (1) {
  ["storage":"ArrayObject":private] => array(6) {
    ["title"] => string(112) "Конспект урока на тему: "Несклоняемые имена существительные" "
    ["seo_title"] => string(70) "konspiekt-uroka-na-tiemu-nieskloniaiemyie-imiena-sushchiestvitiel-nyie"
    ["file_id"] => string(6) "101543"
    ["category_seo"] => string(12) "russkiyYazik"
    ["subcategory_seo"] => string(5) "uroki"
    ["date"] => string(10) "1402421422"
  }
}


Получите в подарок сайт учителя

Видеоуроки для учителей

Курсы для учителей

ПОЛУЧИТЕ СВИДЕТЕЛЬСТВО МГНОВЕННО

Добавить свою работу

* Свидетельство о публикации выдается БЕСПЛАТНО, СРАЗУ же после добавления Вами Вашей работы на сайт

Удобный поиск материалов для учителей

Ваш личный кабинет
Проверка свидетельства